Sramno: Bunjevce teraju u Hrvate

Fenomena konvertitstva U pitanju je složenost fenomena konvertitstva. O tome su govorili i pisali mnogo pametniji od mene i to je objašnjeno i stručno i kroz umetničke forme. O konvertitima imamo sjajne misli velikog Meše Selimovića, u onoj metafori o potoku koji se odvojio od matice i zaustavio; nazad ne može a za napred je nejak, slabašan. Čovek koji promeni veru, a potom i naciju, kao u ovom slučaju Hrvata i Srba, izbrisao je sve što je bilo do tada. On više ne može da govori o svojoj porodici, precima, svom rodu. On je neko ko počinje od nule, ništak, čovek bez biografije, mladica tek zasađena na ledini.

Takav čovek je svestan svega a naročito prezira svoje okoline, rodbine, prijatelja, kumova, svojih dojučerašnjih sunarodnika i u njemu se rađa mržnja. Ponižen je, ćuti kad se u društvu priča o istoriji, porodičnoj tradiciji, dalekim rođacima… I onda dolaze ratovi. Takav čovek postaje zver i kreće da ubija sve one koji su živi svedoci njegove prevere, sramote, njegove izdaje predaka i svog naroda. On sumanuto počinje da ubija sve koji znaju njegovu slabost, njegov istorijat, verujući da će tako sa lica zemlje ukloniti one koji mogu da svedoče o njegovoj sramoti. Gotovo da nema ni jednog ustaše, koljača, bez srpskih korena“.

Zašto čakavci i kajkavci, Istrani i Zagorci, nikada nisu (osim izuzеtaka) bili ljutе ustašе? Mi znamo da su najljućе ustašе uglavnom potomci pokatoličеnih Srba – Hеrcеgovci, Ličani, Dalmatinci. Rеcimo, Vladko Mačеk, iako srbofob i vođa Hrvatskе sеljačkе strankе, čiji sе jеdan dеo oprеdеlio za Pavеlića, ipak nijе bio sprеman da podrži ustaškе pokoljе. PS Potomci papinih pravoslavaca vekovima dokazuju da su postali pravi katolici i hrvatim, čineći nezamislivo brutalne zločinime narodu od koga su potekli.

Tako nekako. Kad se pogkeda ko su bili stanovnici Dubrovnika prije samo 100tinjak god............ О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31 децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је било 9.713 Срба римокатоличких и православних (у самом Дубровнику живјела су 5.823 Србина). У попису је стајало да су Срби говорили српским језиком, а као што је познато, писали су Вуковом латиницом и ћирилицом (у културном оптицају била су дакле два писма с којима су се служили Срби). Остатак становништва припадао је Италијанима (Романима) 716, Мађарима (384), Њемцима (285) и другима.

Према вјероисповјести доминирали су римокатолици (10.327), док је православних било свега 546. Срби су у великој већини били римокатолици, Хрвати нису помињани.

Austrijski statistički podaci o stanovništvu austrijskog jugoistoka Evrope egzaktno potvrđuju, pa i premašuju, teze filologa o opštoj rasprostranjenosti Srba na prostorima nekadašnjeg „Ilirika". U knjizi dopisnog člana mađarske akademije nauka Fenyes Eleka Statistika i geografski opis austrijske imperije iz 1857. godine, u Austrijskoj carevini ima 1.584.134 Srba pravoslavne i rimokatoličke vjere. ......

Dalmacija bila je srpsko-rimokatolička i srpsko pravoslavna, što potvrđuju statistički podaci navedenog austrijskog popisa iz 1850/51. godine. Naime, u Dalmaciji, koja je obuhvatala Dubrovnik i Boku, živjelo je 330.827 Srba rimokatoličke vjere, dok je pravoslavnih Srba ostalo, poslije vjekovnog rimokatoličenja, samo 78.858. Prema austrijskoj statistici, dakle, nema ni pomena Hrvata ni hrvatskog imena. Ogromna većina dalmatinskog stanovništva svodila se na Srbe rimokatoličke i pravoslavne vjere, u ukupnom broju od 409.685 duša (prema popisu stanovništva iz 1850/51.

Nije tek tako ruski pisac Nikola Dorunov napisao: „Milioni Srba postavši rimokatolici, pretvoriše se u Hrvate" („Države i narodi“ str. 105), niti je ruski general Gurko u „Varšavskom dnevniku“ za mesec oktobar 1890. napisao o svojoj poseti Zagrebu i ovo : „Došao sam u stolicu pokatoličenoga srpstva“. („Države i narodi“ str. 105).

Ako se u budućnosti rodi još koji pošteni Hrvat, kao što su među ostalima bili senjski biskup Martin Brajković, Matija Katančić, Ivan Antunović i njima slični, oni će na ovaj način postale Hrvate svrstati u red Srba katolika isto onako, kao što je biskup Brajković u popisu stanovništva 1700. godine klasificirao hrvatsko stanovništvo a) Srbe pravoslavne, b) Srbe katolike i v) Hrvate. Godine 1877.